Skromni počeci u Stivenidžu i sudbonosni susret sa Ronom Denisom
Luis Karl Davidson Hamilton (Lewis Carl Davidson Hamilton) rođen je 7. januara 1985. godine u Stivenidžu, gradiću u engleskoj grofoviji Hartfordšir. Njegovo poreklo po očevoj strani vodi sa karipskog ostrva Grenada, odakle je njegov deda emigrirao u Veliku Britaniju pedesetih godina prošlog veka. Hamiltonovo odrastanje bilo je daleko od luksuza koji se tradicionalno povezuje sa svetom motosporta. Njegovi roditelji, Entoni i Karmen, razveli se kada je Luis imao samo dve godine, a njegov otac Entoni je radio i po tri posla istovremeno kako bi mogao da finansira sinovljevu ljubav prema kartingu. Za Luisa, karting nije bio samo hobi, već karta za izlazak iz radničke svakodnevice Stivenidža.
Sa samo deset godina, Luis je doneo odluku koja će mu promeniti život. Na ceremoniji dodele nagrada časopisa Autosport 1995. godine, obučen u pozajmljeni sako, prišao je tadašnjem šefu McLarena, Ronu Denisu, i tražio mu autogram. Tom prilikom mu je rekao: "Zdravo. Ja sam Luis Hamilton. Osvojio sam britanski šampionat u kartingu i jednog dana želim da vozim tvoj bolid." Denis mu se nasmejao, napisao u beležnicu svoj broj i rekao: "Pozovi me za devet godina, pa ćemo videti." Međutim, Denis nije čekao toliko dugo. Već 1998. godine, očaran Luisovom dominacijom na stazi, McLaren je potpisao ugovor sa trinaestogodišnjim dečakom, čineći ga najmlađim vozačem ikada koji je dobio podršku nekog tima iz Formule 1.
Ova podrška omogućila je Hamiltonu da prođe kroz juniorske kategorije bez finansijskih briga koje su ranije mučile njegovu porodicu. Osvajao je titule u Formuli Renault, Formuli 3, a kruna juniorske karijere bila je dominantna sezona u GP2 seriji 2006. godine. Njegova preticanja u Turskoj i Silverstonu te godine postala su legendarna i ubedila su Rona Denisa da je kucnuo čas za najveću scenu. Hamilton je promovisan u stalnog vozača McLarena za sezonu 2007. godine, pored aktuelnog dvostrukog šampiona Fernanda Alonsa.
Senzacionalni debi u McLarenu i dramatično osvajanje prve titule u Brazilu
Hamiltonov debi u Formuli 1 2007. godine ostaje najimpresivniji debitantski nastup u istoriji ovog sporta. Već na svojoj prvoj trci u Australiji završio je na podijumu, a usledila je neverovatna serija od devet uzastopnih podijuma. Svoju prvu pobedu zabeležio je na Velikoj nagradi Kanade u Montrealu, trci na kojoj je pokazao hiruršku preciznost na stazi koja je te godine odnela mnoge iskusne vozače. Njegovo rivalstvo sa klupskim kolegom Alonsom eskaliralo je u otvoren rat, podelivši ekipu na dva tabora. Iako je Hamilton imao titulu u rukama, greška u boks-lejnu u Kini i tehnički problemi u Brazilu koštali su ga istorijske krune u debitantskoj sezoni, koju je na kraju osvojio Kimi Raikonen za samo jedan bod.
Poučen tim gorkim iskustvom, Hamilton je u sezonu 2008. ušao još spremniji. McLaren MP4-23 bio je fantastična mašina, a Hamilton je zabeležio neke od svojih najlepših pobeda, uključujući kišni Silverston gde je drugoplasiranog ostavio iza sebe za više od minuta. Ipak, sudbina šampionata ponovo se rešavala na stazi Interlagos u Brazilu. Domaći heroj Felipe Masa u Ferrariju pobedio je na trci i slavio titulu, dok je Hamilton bio na šestom mestu, poziciji koja mu nije bila dovoljna za krunu.
"U poslednjoj krivini, dok je kiša padala sve jače, ugledao sam bolid Timo Gloka koji se mučio na gumama za suvo stazu. Obišao sam ga bukvalno nekoliko metara pre ciljne linije. Kada su mi preko radija rekli da sam šampion, nisam mogao da verujem. Bio je to najluđi trenutak mog života." [^1]
Taj preticaj u poslednjoj krivini poslednjeg kruga poslednje trke sezone ušao je u anale Formule 1. Hamilton je sa 23 godine i 300 dana postao najmlađi svetski šampion u tom trenutku, donoseći McLarenu prvu titulu nakon devet godina čekanja. Sledeće sezone u McLarenu (2009-2012) donele su sporadične pobede, ali i frustracije zbog bolida koji nisu mogli da se konstantno nose sa Red Bullom Sebastijana Fetela. Bilo je jasno da je Hamiltonu potrebna promena.
Hrabra odluka o prelasku u Mercedes i rađanje nove srebrne dinastije
U septembru 2012. godine, sportski svet bio je šokiran vešću da Luis Hamilton napušta McLaren, tim koji ga je odgajio, kako bi prešao u Mercedes. Mercedes se vratio u Formulu 1 kao fabrički tim 2010. godine, ali su u prve tri sezone zabeležili samo jednu pobedu. Mnogi analitičari i bivši vozači proglasili su ovaj potez profesionalnim samoubistvom, tvrdeći da Hamilton menja pobednički tim za ekipu iz sredine grida. Ključnu ulogu u ovom prelasku odigrao je Niki Lauda, trostruki svetski šampion i neizvršni direktor Mercedesa, koji je ubedio Luisa da nemačka ekipa sprema dominantan motor za novu turbo-hibridnu eru koja je počinjala 2014. godine.
Laudina obećanja pokazala su se kao apsolutna istina. Kada su 2014. godine uvedeni 1,6-litarski V6 turbo-hibridni motori, Mercedes je stvorio pogonsku jedinicu koja je bila svetlosnim godinama ispred konkurencije. Bolid W05 Hybrid bio je nepobedivo oružje. Hamilton i njegov klupski kolega Niko Rozberg započeli su eru apsolutne dominacije srebrnih strela.
+------+----------------------+---------+----------+----------+
| God. | Tim | Pobede | Pol poz. | Bodovi |
+------+----------------------+---------+----------+----------+
| 2008 | McLaren-Mercedes | 5 | 7 | 98 |
| 2014 | Mercedes AMG F1 | 11 | 7 | 384 |
| 2018 | Mercedes AMG F1 | 11 | 11 | 408 |
| 2020 | Mercedes AMG F1 | 11 | 10 | 347 |
+------+----------------------+---------+----------+----------+
Hamilton je 2014. godine osvojio svoju drugu šampionsku titulu nakon epske borbe sa Rozbergom koja je rešena na poslednjoj trci u Abu Dabiju. Sledeće godine, 2015, odbranio je titulu sa dominantnih deset pobeda, izjednačivši se sa svojim idolom Ajrtonom Senom po broju šampionskih kruna (tri). Mercedesova era hibridnih motora pretvorila se u najdužu i najubedljiviju dominaciju jednog tima u istoriji sporta, a Hamilton je bio njen glavni protagonista.
Rivalstvo sa Nikom Rozbergom i epske borbe sa Sebastianom Fetelom
Odnosi između Hamiltona i Nika Rozberga, koji su bili bliski prijatelji još iz karting dana, potpuno su se urušili pod pritiskom borbe za titulu. Incidenti u Spa-Frankoršampu 2014. i sudar u prvom krugu u Barseloni 2016. godine pokazali su koliko je rivalstvo postalo toksično. Sezona 2016. pripala je Rozbergu, koji je iskoristio tehničke probleme na Hamiltonovom bolidu i osvojio titulu za samo pet bodova, nakon čega je odmah objavio šokantno povlačenje iz sporta, psihički i fizički iscrpljen borbom protiv Hamiltona.
Nakon Rozbergovog odlaska, Mercedes je doveo Valtarija Botasa, a Hamilton je dobio novog izazivača u liku Sebastijana Fetela, koji je sada vozio za Ferrari. Sezone 2017. i 2018. donele su uzbudljive borbe između dva višestruka šampiona. Ferrari je u pojedinim delovima ovih sezona imao brži bolid, ali je Hamilton pod pritiskom delovao nepogrešivo.
Ključni trenutak šampionata 2018. dogodio se na Velikoj nagradi Nemačke u Hokenhajmu. Fetel je vodio sa pol pozicije pod lakom kišom, dok je Hamilton startovao tek sa 14. mesta zbog kvara u kvalifikacijama. Fetel je pod pritiskom napravio neshvatljivu grešku i izleteo sa staze u zid, dok je Hamilton odvezao maestralnu trku i pobedio. Ovaj psihološki udarac Ferrari se nikada nije oporavio, a Hamilton je te godine osvojio svoju petu titulu, potvrđujući da je vozač koji pravi najmanje grešaka kada je ulog najveći.
Rušenje rekorda Mihaela Šumahera i kontroverzno finale u Abu Dabiju
Godine 2019. i 2020. bile su godine apsolutne dominacije Luisa Hamiltona. Mercedes W11 iz 2020. godine smatra se najbržim bolidom koji je ikada stvoren, a Hamilton je na stazi Portimao u Portugalu zabeležio svoju 92. pobedu, čime je pretekao Mihaela Šumahera na večnoj listi pobednika. Kasnije te godine, na kišnoj trci u Turskoj, Hamilton je odvezao jednu od svojih najboljih trka u karijeri, pobedivši sa ogromnom prednošću na klizavom asfaltu i obezbedivši svoju sedmu šampionsku titulu, čime se izjednačio sa Šumaherom na vrhu istorijske liste.
Sezona 2021. ostaće upamćena kao jedna od najkontroverznijih i najintenzivnijih u istoriji Formule 1. Mladi Maks Ferstapen u Red Bullu bio je rešen da prekine Hamiltonovu dominaciju. Dva vozača su se borila točak uz točak tokom cele godine, uz nekoliko žestokih sudara (Silverston, Monca, Džeda). Uoči poslednje trke u Abu Dabiju, bili su potpuno izjednačeni po broju bodova.
Hamilton je dominirao trkom u Abu Dabiju i bio na pragu osme istorijske titule. Međutim, udes Nikolasa Latifija u finišu trke izazvao je izlazak bezbednosnog vozila. Kontroverzne odluke direktora trke Majkla Masija, koji je dozvolio samo bolidima između Hamiltona i Ferstapena da preteknu bezbednosno vozilo i restartovao trku u poslednjem krugu bez poštovanja standardne procedure, omogućile su Ferstapenu na novim gumama da pretekne Hamiltona u poslednjim krivinama i osvoji titulu. Ovaj poraz duboko je pogodio Hamiltona, koji se povukao iz javnosti na nekoliko meseci, ali se vratio sledeće godine rešen da nastavi borbu.
Nasleđe izvan granica sporta i uticaj na modernu kulturu motosporta
Luis Hamilton je odavno prerastao okvire Formule 1. Kao jedini crni vozač u istoriji ovog takmičenja, on je morao da se bori sa predrasudama i rasizmom od svojih karting dana. Tokom 2020. godine, bio je ključni pokretač kampanje protiv rasizma u Formuli 1, insistirajući da Mercedes promeni tradicionalnu srebrnu boju bolida u crnu kao simbol borbe za ljudska prava. Osnovao je "Hamiltonovu komisiju" sa ciljem da istraži i poboljša zastupljenost manjina u motosportu i inženjerskim profesijama.
Njegov uticaj na modu, muziku i ekološku svest takođe je ogroman. Hamilton je vegan, promoviše održivost i često koristi svoje društvene mreže da ukaže na probleme klimatskih promena. Sa 103 pobede, 104 pol pozicije i sedam svetskih titula, statistički je najuspešniji vozač svih vremena. Njegova karijera je priča o dečaku iz Stivenidža koji je prkosio svim zakonima verovatnoće i redefinisao šta znači biti sportista u 21. veku.
[^1]: Hamiltonova izjava za britanske medije nakon dramatičnog osvajanja prve titule u Interlagosu, novembar 2008. godine.
