Formula 1 sezona 2022: nova era aerodinamike i dominacija Maksa Ferstapena

Revolucija pravila: povratak efekta tla i tehnički izazovi

Formula 1 sezona 2022. donela je najveću i najznačajniju promenu tehničkih propisa u modernoj istoriji ovog sporta. Cilj FIA-e i menadžmenta Formule 1 bio je rešavanje dugogodišnjeg problema nemogućnosti bolida da prate jedni druge na malom rastojanju kroz krivine. Zbog izuzetno složene aerodinamike krila iz prethodnih godina, bolidi su iza sebe ostavljali masivne turbulencije toplog vazduha, gubeći i do 50 procenata potiska kada bi se približili rivalu.

Rešenje je pronađeno u povratku „efekta tla“ (ground effect), koncepta koji je bio zabranjen još početkom osamdesetih godina prošlog veka zbog bezbednosnih razloga. Prema novim pravilima, aerodinamika gornjeg dela karoserije je drastično pojednostavljena, dok su na podu bolida uvedeni Venturi kanali. Ovi kanali su usmeravali vazduh ispod bolida, stvarajući zonu niskog pritiska koja je bukvalno usisavala bolid prema stazi. Budući da se potisak generisao ispod šasije, vazdušna struja iza bolida je bila usmerena visoko uvis, ostavljajući čist vazduh za prateći bolid.

Nova pravila su donela i prelazak sa 13-inčnih na 18-inčne gume sa niskim profilom, što je potpuno promenilo ponašanje vešanja i vizuelni identitet bolida. Međutim, povratak efekta tla doneo je i neočekivani inženjerski problem – poskakivanje (porpoising). Pri visokim brzinama na pravcima, aerodinamički pritisak bi spustio bolid preblizu stazi, Venturi kanali bi se naglo začepili („stall“), što bi dovelo do trenutnog gubitka potiska. Bolid bi se naglo podigao, kanali bi ponovo proradili, i proces bi se ponavljao velikom brzinom, uzrokujući nasilne vertikalne oscilacije. Timovi su proveli prvu polovinu sezone pokušavajući da reše ovaj fenomen bez prevelikog podizanja visine bolida, što je drastično smanjivalo performanse.

Uspon i pad Skuderije: Ferrarijev propušteni san

Sezona je započela pod znakom velike nade za milione navijača Ferrarija širom sveta. Skuderija je provela dve godine pripremajući se za ova pravila, a njihov bolid F1-75 pokazao se kao remek-delo dizajna. Sa jedinstvenim, širokim bočnim usisnicima (sidepods) i izuzetno snažnim motorom, Ferrari je dominirao na otvaranju sezone u Bahreinu. Šarl Lekler (Charles Leclerc) je osvojio pol poziciju i pobedio, dok je njegov timski kolega Karlos Sainz (Carlos Sainz) završio kao drugi, donoseći Ferrariju prvu dvostruku pobedu nakon dve sušne godine.

Kada je Lekler slavio i na trećoj trci u Australiji sa dominantnim „grend slemom“ (pol pozicija, pobeda, najbrži krug i vođstvo u svakom krugu trke), njegova prednost u odnosu na Maksa Ferstapena iznosila je ogromnih 46 bodova. Činilo se da Italija ima bolid za titulu. Međutim, radost je bila kratkog veka. Red Bull je brzo počeo da smanjuje težinu svog bolida RB18, koji je na početku bio pretežak, i počeo da donosi efikasne nadogradnje.

Sa druge strane, Ferrarijev šampionski izazov počeo je da puca po šavovima. Prvi problem bila je pouzdanost pogonskog agregata. Lekler je odustao sa vodeće pozicije na trkama u Španiji i Azerbejdžanu zbog spektakularnih kvarova na motoru. Još razorniji faktor bile su katastrofalne taktičke greške na komandnom pultu Ferrarija. U Monaku, na domaćem terenu za Leklera, loša komunikacija oko prelaska sa kišnih na gume za suvo spustila ga je sa vodeće na četvrtu poziciju. U Silverstonu, tim je ostavio Leklera na stazi na starim gumama tokom bezbednosnog vozila, dok su svi rivali prešli na nove meke gume, što ga je ostavilo bez podijuma. Sličan strateški fijasko ponovio se i u Mađarskoj sa neshvatljivim izborom tvrdih guma u hladnim uslovima, što je označilo kraj realnih nada za titulu.

„Teško je prihvatiti ovakve poraze. Imali smo brzinu, imali smo bolid koji je mogao da pobedi na gotovo svakoj stazi, ali smo napravili previše grešaka koje šampionski tim sebi ne sme da dozvoli. Moramo naučiti lekcije iz ove sezone ako želimo da se borimo za titulu u budućnosti.“
— Mattia Binotto, šef tima Scuderia Ferrari

Rekordna sezona šampiona: Maks Ferstapen piše istoriju

Nakon početnih problema sa pouzdanošću i dva odustajanja u prve tri trke, Maks Ferstapen i Red Bull su ušli u zastrašujuću formu. Ferstapen je vozio sa zrelošću i hladnokrvnošću koja je bila u potpunoj suprotnosti sa agresivnim stilom iz prethodne sezone. Bolid RB18 razvijen je u savršeno oružje – bio je izuzetno brz na pravcima, što je Red Bullu omogućavalo laka preticanja i odbranu pozicija, dok je trošenje guma bilo znatno manje nego kod Ferrarija.

Ključni preokret sezone dogodio se tokom letnjih meseci. Ferstapen je nanizao seriju pobeda, uključujući spektakularan trijumf u Mađarskoj gde je pobedio sa 10. startne pozicije uprkos okretanju na stazi za 360 stepeni. Međutim, apsolutna demonstracija sile viđena je na stazi Spa-Francorchamps u Belgiji. Zbog kazne za zamenu delova motora, Ferstapen je startovao sa 14. pozicije. Ono što je usledilo bilo je jedno od najdominantnijih izdanja u istoriji sporta – Holanđanin je prolazio pored rivala kao da su u nižim kategorijama i preuzeo vođstvo već u 12. krugu trke, pobedivši sa ogromnom prednošću.

Ferstapen je obezbedio svoju drugu uzastopnu šampionsku titulu na kišnoj trci u Japanu, na stazi Suzuka, na tlu Honde, četiri trke pre kraja sezone. Do kraja šampionata, Ferstapen je sakupio čak 15 pobeda, oborivši dugogodišnji rekord Mihaela Šumahera i Sebastijana Fetela od 13 pobeda u jednoj sezoni. Red Bull je takođe prekinuo osmogodišnju dominaciju Mercedesa i osvojio svoju prvu konstruktorsku titulu od 2013. u emotivnom vikendu u Ostinu, samo dan nakon što je preminuo suosnivač kompanije Dietrich Mateschitz.

Mercedesove muke sa poskakivanjem: borba sa nepokornim bolidom

Novi tehnički propisi doneli su šokantan pad za dotadašnje vladare Formule 1. Mercedes-AMG Petronas F1 tim predstavio je na predsezonskim testiranjima radikalan koncept bolida W13 bez tradicionalnih bočnih usisnika, nazvan „zero-pod“. Iako su simulacije u aerotunelu pokazivale ogroman potencijal i visok nivo potiska, u realnim uslovima na stazi bolid se pokazao kao aerodinamička noćna mora.

W13 je patio od najekstremnijeg oblika poskakivanja (porpoising) u celom karavanu. Bolid je bio toliko nestabilan i tvrd da su se vozači borili da ga zadrže na stazi pri visokim brzinama. U Bakuu, na uličnoj stazi sa neravnim pravcem, vertikalni udarci su bili toliko nasilni da je Luis Hamilton jedva uspeo da izađe iz bolida nakon trke zbog jakih bolova u leđima. Njegov timski kolega, novajlija u timu Džordž Rasel (George Russell), pokazao je izuzetnu konstantnost, redovno završavajući trke u prvih pet uprkos limitiranom bolidu.

Inženjeri Mercedesa su proveli mesece pokušavajući da razumeju problem, žrtvujući razvoj performansi kako bi stabilizovali bolid. Tek u završnici sezone, nakon uvođenja velikih nadogradnji na trci u Ostinu, Mercedes je počeo da pokazuje znake konkurentnosti. Vrhunac je dostignut na Velikoj nagradi Brazila u Sao Paulu, gde je Džordž Rasel odradio savršen vikend, pobedivši i u sprintu i u glavnoj trci, donoseći Mercedesu njihovu jedinu pobedu u sezoni i potvrđujući svoj status buduće zvezde sporta.

Poredak i rezultati: statistički pregled sezone

Šampionat 2022. pokazao je potpunu promenu hijerarhije. Dok je Red Bull dominirao, a Ferrari pao na drugu poziciju, sredina tabele donela je žestoke borbe. Alpine je uspeo da pobedi McLaren u borbi za četvrto mesto, dok je Alfa Romeo ostvario svoj najbolji rezultat u poslednjih nekoliko godina osvajanjem šestog mesta ispred Aston Martina zahvaljujući boljem startu sezone.

Sezona 2022. potvrdila je uspešnost novih pravila u smislu olakšanog praćenja na stazi, ali je istovremeno donela veliku provaliju između tri vodeća tima i ostatka karavana. Maks Ferstapen je pokazao šampionsku zrelost i apsolutnu dominaciju, dok je Ferrari ostao sa gorkim ukusom propuštene prilike usled sopstvenih grešaka koje su zasenile potencijal sjajnog bolida F1-75.[^1]

[^1]: Tehnički pregled aerodinamičkih oscilacija i uvođenje FIA direktive TD39 protiv poskakivanja bolida, avgust 2022.